Sinoæ kad se vraæah iz topla hamama
prodoh pokraj baæe staroga Imama.
Kad tamo u baci, u hladu jasmina,
s ibrikom u ruci stajae Emina.
Aik, Aja, javaa,
konja jae subaa!
A kakva je, pusta, tako mi Imama,
stid je ne bi bilo da je kod Sultana.
Pa jo kada eæe i pleæima kreæe,
ni hodin mi zapis vie pomoc' neæe.